Једно поглавље се завршава и друго поглавље почиње:

50 година свештенства - пензионерски банкет оца Петра и Гордане

Уочи Светог Варнаве из Индиане,

Субота, 11. новембра 2023. године, окупили су се пријатељи, породица, парохијани и сабраћа свештенство да прославе две посебне особе и њихово служење и предање Христовој Цркви више од 50 година: пензионисање оца Петра и протонице Гордане Петровић.

Вече је обухватило вечерњу службу, а потом свечану трпезу и пригодан програм у Црквеној сали. Вече је завршено музиком уживо  и игранком.

У 18.00 часова верни народ се окупио како би учествовао у вечерњој молитви. Свечаном Банкету су присуствовали изасланик Епископа  г.Иринеја о. Раде Мирић, уз новорукоположеног и постављеног пароха светог Ђорђа о. Андреја Павловића. Гост и син оца Петра и Гордане из цркве Светог Николе у Индијанаполису био је о. Драган Петровић,   са ђаконом др Фотијем Кафантарис. Из Синсинатија, о. Ристо Тоцинов, о. Ђорђ Лардас  из руске православне цркве Светог Георгија и о. Набил Фино из Антиохијске православне цркве Светог Јакова.

По завршетку вечерње службе о. Петар је свима присутнима најавио да ће уместо крста који се иначе користи за целивање и благослов користити напрсни крст којим га је одликовао свети Архијерејски Синод Српске Православне цркве наа предлог Његовог Преосвештенства Епископа Иринеј за своју службу, посвећеност и постојаност у вери кроз све године свештеничке службе. О. Петар је истакао да носи овај престижни крст који му је дат, у име својих парохијана и у њихову част.

Након вечерњег богослужења, сви присутни су сишли у Црквену салу коју су лепо декорисале чланице КСС Светог Ђорђа за планирани банкет и свечаност те вечери. Процењује се да је церемонији присуствовало више од 170, укључујући породицу Петровића са Флориде и парохијане њихове прве парохије са Флориде.

О. Раде Мирићје благословио је храну коју су припремили многи чланови Светог Ђорђа, а када су сви седели и почели вечерати, о. Драган је почео да чита биографију својих родитеља која се налазила у штампаном програму који је подељен присутнима. Дигитални слајд шоу са многим посебним успоменама 50 година рада  оца Петра и Гордане   изложен  је, а који је припремио њихов млађи син Душан.

Пријатељи и породица су донели поклоне за пензију за пар и такође су потписали осмишљен албум који је садржао фотографије и посебна сећања из протеклих година. Било је то посебно вече пуно емоција.

Након читања биографије, председник Црквеног одбора Светог Ђорђа Мирко Шебез изнео је своја размишљања о оцу  Петру и Гордани у свом говору. Мирко је резимирао шта многи од нас осећају према о. Петру и Гордани, њихову љубав према Христу и Његовој Цркви и како је морамо чувати и пазити. Мирко је подсетио на значајну улогу коју је отац Петар одиграо у нашим животима, а посебно нас који смо у било које време у протекле 23 године били парохијани цркве Светог Ђорђа. Тежина емоција се могла осетити у просторији, видети у сузама свих присутних и чути у гласу председника Мирка који се присећао како су о. Петар и Протоница Гордана били   ту на свадбама, рођењима наше деце, срећним и радосним тренуцима, али и веома тешким и тешким тренуцима. Ово двоје никада нису окренули леђа Цркви и парохијанима, чак и ако се чинило да су годинама заборављени. Мирко је закључио да њихова непоколебљивост и истрајност служе за пример свима и да заслужују да уживају у пензији.

На крају говора председник Мирко је уручио о. Петру и Протиници Гордани посебан поклон у име цркве Светог Ђорђа – икону Светог Ђорђа коју је иконописала талентована Ања Герасимчук. Ова икона је веома посебна за породицу Петровић јер се не ради само о светитељу   који је заштитиник  наше парохије, већ је светитељ и њихова породична Слава. Након уручења прелепе иконе, Мирко је имао још један поклон за пар. Прво помињући да је Црквени одбор хтео да пошаље двојицу пензионера у Свету земљу, на шта је отац Петар одговорио: „Ма не, не!“ – насмејавши се с обзиром на несрећне прилике у том делу света данас, председник Мирко је у наставку објаснио да ће их парохијани Светог Ђорђа послати на ходочашће на Аљаску како би посетили и поклонили се светим  моштима Светог Германа, заштитника Северне Америке.

Благајник Црквеног одбора Димитрије Јовић, који је водио програм те вечери, испричао је причу која стоји иза поклона. О. Петар    је током ове 23 године служио свете литургије до не давно  незнајући да у светом престолу постоји нешто од земље са гроба Светог Германа. До овог сазнања је дошао када је уграђиван нови свети Престо и када је епископ отворио посебан одељак у олтару и открио да ту постоји света земља са гроба светог Германа. Тако да је сасвим   прикладно да парохија Светог Ђорђа пошаље оца Петра и Гордану да се поклоне моштима светитеља, које су се ове 23 године несумњиво молиле за Оца и Протиницу и нашу парохију. Димитрије је завршио своје излагање сећањем да је постао члан цркве Светога Ђорђа отприлике у исто време када је  и о. Петар   постављен за свештеника, тако да су њихове породице већ годинама постале добри пријатељи.

Димитрије је закључио да ће после толико година рада са Оцем заувек остати његов свештеник у срцу.

Након уручења поклона, ћерке Адама и Елијане Меадор изнеле су кроз писане речи своја дечија од срца и пуна  љубави размишљања о ономе шта о. Петар и Протоница Гордана значе њима. Надија, коју је крстио о. Драган и о. Петар је у свом говору навела: „Отац Петар и Гордана воле да помажу другима у невољи. Одувек сам се осећала као да су они моји бака и деда”. Лавинија је напоменула: „Баба је увек била ту да нам да велики загрљај, а „отац Петар је увек имао времена да нам исприча неку дечију шалу и да нас насмеје“. Свако дете је било срећно што је поделило љубав у својим срцима према овим посебним људима.

Након говора своје две најстарије ћерке, Елиана Меадор је поделила своје искрене речи за Петровиће и шта оне значе за животе Меадорових. Елиана се присећала када је породица Меадор први пут посетила цркву Светог Ђорђа 2012. године: „Тада то нисмо знали, да ће та скоро  празна црква у коју смо ушли     бити наш дом дуги низ година, свештеник и његова супруга су постали наша породица, а српски народ наши пријатељи. Елиана је поделила неке друге значајне тренутке, укључујући подршку и љубав коју је показао о. Петар и Гордана у веома тешким временима за њихову породицу. Елиана је закључила: „Баба и оче, волимо вас, увек ћемо се сећати година са вама проведених овде у Синсинатију и заувек ћете бити породица за нас“.

На крају говора о. Раде Мирић је у име његовог преосвештенства Епископа Иринеја уручио Архијерејску Грамату Ањи Герасимчук за све прелепе византијске иконе које је иконописала за цркву Светог Ђорђа – како у храму тако и у сали Цркве. Архијерејска Грамата је престижна награда коју издаје епископ и додељује се само онима који показују изузетан допринос у служби Цркви и за произвођење у црквене чинове и рукоположења. Њеном супругу Виктору је такође уручена Архијерејска Грамата за рад и руковођење пројектима обнове храма   Светога Ђорђа, укључујући и нови иконостас. Прота  Раде је, такође, сваком од троје деце Герасимчука – Илији, Павлу и Гаврилу, уручио архијерејске грамате после Свете Литургије у недељу у знак сећања на произвођење у чин чтеца од стране владике Иринеја током његове посете у септембру. Захвални смо породици Герасимчук, и на њиховом примеру шта значи бити достојни и часни старатељи свете Божје Цркве.

После доделе Архијерејских Грамата од стране проте Радета а у име Епископа Иринеја, а  пре него што је отац Петар одржао свој говор, својој баки и деки, троје деце о. Драгана и протинице Весне Петровић, др.Марија,Кристина и Петар отпевали су као знак изненађења дивну духовну песму “ Ко те љуби тако силно “.

Прота Петар је почео говор својим класичним хумором: „Видим вас много, па се питам да ли сте дошли да ми пожелите срећну пензију или да се уверите да заиста одлазим“. Прота је у наставку истакао неке од важних дешавања за њега током ове 23 године, међу којима су: 1. Добијање чина протојереја од Епископа Лонгина 2. Добијање чина  протојереја ставрофора и напрсног крста од Епископа Иринеја 3. Добијање Ордена светог Петра Цетињског  на предлог Епископа Иринеја у име Патријарха ПОРФИРИЈА и Светог Синода Српске Православне Цркве 4. Протоница Гордана  Орден Кнегиње Милице од Епископа Иринеја у име Патријарха ПОРФИРИЈА и Светог Архијерејског Сабора.

Отац је изнео много од многих великих унапређења која су се дешавала током година – посебно последњих година, број оних који су прешли у православље и који сада долазе у нашу цркву, помоћ о. Тадеја и о. Ристе последњих година, и више. Свој емотивни и искрени говор отац је завршио духовним саветима за све. Свима су се приметиле сузе у очима. Било је то дирљиво, али дивно и радосно вече прослављања пензионисања о. Петра и Протинице Гордане после 23 године служења Светом Ђорђу и преко 50 година служења Светој Христовој Цркви као свештеник.

О. Андреј Павловић, нови свештеник је прочитао завршну молитву благодарности за свечани програм вечери. Потом је блиски пријатељ Петровића – Алија Далиповић – певао традиционалну српску музику за све да уживају и заиграју коло. Било је то дивно вече и одлично организовано од стране председника Црквеног одбора Мирка Шебеза, о. Андреја и попадија Кристине, и сестара КСС.

Благодарни смо Богу за наше свештенике и њихове супруге и увек их се морамо сећати у нашим молитвама. Било да смо под прогоном безбожних комуниста или оцрњени од стране савремених секулариста, сви ми треба да се молимо једни за друге и да наше свештенике помогнемо  да нас воде и да дају животворне Тајне јер су то заиста најважније ствари у нашим животима, и за наше породице. Када наши свештеници истрају за веру и за нас, Бог ће наградити њихову службу. Ово је добро сажето у писму Биргира Мишурде о оцу Петру. „Отац Петар је увек сањао нову Цркву. Сада 2023. године има нову Цркву! Само погледајте около, погледајте све посвећене људе. Многи су од недавно нови. Долазе породице, многе са децом. Нешто посебно се дешава на парохији Светога Ђорђа и сви ћете бити сведоци ове обнове духовног раста”. Хвала вам и нека вас Бог благослови оче Петре и протоница Гордана. Нека сви следимо ваш пример живота посвећеног Христу и Његовој Цркви. Да сви живимо животом са којим  ви живите сваки дан, славећи Бога и Његову творевину и захваљујући за све! И да тако жарко као и ви тежимо тој небеској, вечној гозби са самим Жеником, Христом Исусом.

Желимо вам благословену и срећну пензију! Молимо вас да нас се и даље сећате у својим молитвама. Волимо вас и радујемо се вашим посетама у будућности!

У Христу, Чтец Адам „Јован“ Меадор,

1.потпредседник – Црква Светог Ђорђа

Синсинати, Охајо, УСА